Potpuni vodič kroz operaciju podizanja kapaka: Moje iskustvo i saveti

Godinama sam znala da me čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima bio je genetski, a na desnom oku je bio posebno vidljiv. Dakle, oduvek su mi kapci bili spušteni, ali je s godinama to stanje postajalo sve izraženije. Moja mama ima identičan problem i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da stalno podiže desnu obrvu toliko automatski da više nije ni svesna toga. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - on je prvenstveno funkcionalan.

Iskreno, nećemo da se lažemo: funkcionalnost mi možda i nije bila apsolutno glavna stavka. Nos sam, na primer, operisala zbog devijacije još sa 23 godine, nakon što sam ga razbila u detinjstvu. To sam morala da uradim. Međutim, podizanje kapaka je bila potpuno druga priča. To sam htela. To sam želela oduvek, ali sam stalno odlagala.

Moj izbor hirurga: dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Pored dugogodišnjeg poverenja, dr Anica Jevremović je najdetaljnija osoba na svetu - gleda svaku sitnicu, ima izuzetno oštro oko i neverovatno je odgovorna. Ipak, unatoč svemu, ja sam i dalje odugovlačila.

Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama kako bi se oko malo otvorilo. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da privremeno podignu obrve i kratkotrajno poboljšaju izgled kapaka, ali one nisu zamena za operaciju." I bila je u pravu. Oči jesu izgledale bolje i otvorenije dok je efekat trajao, ali to je zapravo bio tretman koji je služio samo mom odugovlačenju.

Konačno: odluka o podizanju kapaka

I onda je konačno odluka pala. Dogovorili smo se da procedura podizanja kapaka bude u prvoj polovini januara ove godine.

Kad sam to zakazala, po svom običaju, "trubila sam okolo" i pričala šta planiram da uradim. Moj je stav da bi svima nama bilo lakše da više pričamo o ovim stvarima, jer ćemo tako čuti razna iskustva, savete i upozorenja. Iznenađujuće, čim sam progovorila, odjednom je progovorila i cela masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već prošlo kroz podizanje kapaka, ali o tome ćuti. Poštujem njihovo pravo na ćutanje, kao i moje pravo da budem otvorena. Uvek je korisno čuti iskustvo iz prve ruke, znati šta vas tačno čeka od A do Š. I upravo zato ću vam ispričati sve.

Početak procesa: konsultacije

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Ovaj uvodni razgovor je ključan kako biste vi i vaš hirurg bili potpuno jasni oko svih aspekata procedure, očekivanja i mogućih rezultata. To je prilika da postavite sva pitanja koja vas muče.

Najčešća pitanja o samom zahvatu podizanja kapaka

Operacija podizanja kapaka traje manje od sat vremena, što je veoma brzo, i nakon nje idete kući. Veoma je važno da istaknem odgovore na tri najčešća pitanja:

1. Anestezija: Operacija se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su nervozniji i kojima nije dovoljno što neće osetiti bol, već ne žele ni da budu svesni dešavanja u toku procedure, postoji opcija analgosedacije. Ovo se popularno naziva stanjem u kome vas "malo šoknu i ničega se ne sećate". Ova opcija podrazumeva doplatu za anesteziologa.
2. Cena: Cena operacije gornjih kapaka uglavnom je prilično ujednačena. Najčešće iznosi oko 1000 evra, sa mogućim variranjem od možda 200 evra naviše ili naniže, u zavisnosti od specifičnosti vašeg slučaja i izbora anestezije. Operacija donjih kapaka je obično za oko 200 evra skuplja. Konkretnu cenu možećete dobiti jedino na konsultacijama nakon pregleda, jer hirurg mora da vas vidi.
3. Bol: Odgovor je jasan - ni jedne sekunde ništa nije bolelo. Ni tokom operacije, ni posle nje, pa čak ni prilikom skidanja konaca. Oporavak je bio malo dosadan zbog ograničenja, ali potpuno bez ikakvih bolnih senzacija.

Moje iskustvo sa oporavkom nakon podizanja kapaka

Kući sam otišla odmah posle procedure. Imala sam deblje flastere koji su delovali zastrašujuće, ali jedini osećaj je bio kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri skinuti su nakon 24 sata. Dr Anica Jevremović ih je natopila nečim i skinula ih za čas, bez ikakvog čupkanja ili neprijatnosti.

Zatim su postavljeni novi, tanki flasteri koje sam nosila narednih 6 dana. Čim ih je stavila, obukla sam svetlije naočare za sunce i izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala. Niko me nije gledao čudno. Iskreno, bila sam manje natekla od većine ljudi, jer otečenost zavisi i od tehnike hirurga i od individualne reakcije organizma.

Već nakon 2-3 dana našminkala sam ceo svoj izgled, osim očiju, i krenula da obavljam svoje aktivnosti. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već desetog dana od operacije mogla sam da stavim punu šminku i snimam edukativne sadržaje za svoje pratioce. Desetog dana sam se već snimala i sa ajlajnerom - i malo je reći koliko sam bila srećna što to ponovo mogu da uradim bez ikakvih prepreka!

Odgovori na vaša pitanja nekoliko meseci kasnije

Sada, nekoliko meseci nakon podizanjem kapaka, mogu da odgovorim na pitanja sa većom perspektivom:

• Modrice i hematomi: Modrica nisam imala, ali mali hematomi koji se prirodno pojave na mestu zahvata vremenom "padaju" naniže usled gravitacije. Ispod jednog oka sam imala fleku nakon deset dana, ali bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke.
• Ožiljci: Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. To je realnost podizanja kapaka. Vremenom on potpuno izbledi i postane gotovo nevidljiv, smešten u prirodnoj brazdi kapka. Kod žena koje su operisale pre par godina, čak i ako se zagledate, ništa se ne vidi. Lično, uopšte me ne brine ta mala crtica koju začas prekrijem šminkom. Spuštene kapke, sa druge strane, nisam mogla da sakrijem nikakvom šminkom.
• Trajnost: Nova koža neće naravno da poraste, ali sila gravitacije nastavlja da deluje tokom godina. Sve na licu polako opada - obrazi, obrve, itd. Onima kome je stalo do kontinuiranog podizanja, postoje i drugi postupci kao što je temporalni lifting. Međutim, retki su slučajevi da je ikome bila potrebna druga operacija kapaka.

Zašto sam odlagala i šta sam naučila

Glavno pitanje koje se sada postavljam je: zašto sam toliko odlagala, kada sam znala kakva mi je genetika i da drugo rešenje ne postoji? Zašto sam se "glupirala" sa nitima i tehnikama šminkanja? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa tako i ja. Sada, kad znam ono što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koji ne postoji, i sporog oporavka, koji nije bio tako strašan.

Jedino čega se nisam plašila bio je konačan rezultat. To je bio neobičan osećaj sigurnosti. Verujem da je to isključivo moja privilegija jer svog hirurga poznajem skoro deceniju. To je i bio razlog zašto se ni jedne sekunde nisam pitala hoće li sve biti u redu. Ja sam to znala. I upravo taj osećaj apsolutnog poverenja treba da tražite pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo šta slično. Pronađite to, i sve će biti u savršenom redu.

Ovo je bio moj primer i moj izbor. Nadam se da vam je moje iskustvo sa podizanjem kapaka dalo korisne uvide i olakšalo donošenje vaše odluke.